80. питање

Уџбеник за шести разред, 64. страна.

80. Уз обале Балтичког и Северног мора простире се:


а) Панонска низија
б) Немачко-пољска низија
в) Хиндустанска низија
г) Влашка низија

79. питање

Уџбеник за седми разред, од 159. до 163. стране

79. Допуни реченицу.

Северна поларна област назива се Арктик, а јужна поларна област назива се Антарктик.

78. питање

Уџбеник за осми разред, од 33. до 35. стране

78. Која од наведених планина припада групи Карпатских планина?

а) Фрушка гора
б) Златибор
в) Космај
г) Ртањ

Линк: http://www.slideshare.net/tkostadinovic/ss-32417563

Планинска област, презентација.

77. питање

Уџбеник за осми разред, 124. страна

77. Одговори на питања.

1. На којој реци се налазе хидроцентрале "Ђердап 1" и "Ђердап 2"?
Одговор: На Дунаву

2. На којој реци се налазе хидроцентрале "Бајина Башта" и "Зворник"?
Одговор: На Дрини

Термоелектране и хидроелектране у Србији

Линк са табелом на којој су приказане хидроелектране и реке на којима се оне налазе.

http://sr.wikipedia.org/sr/Хидроелектране_у_Србији

76. питање

Уџбеник за осми разред, од 66. до 70. стране

76. Заокружи слово испред назива планина које су национални паркови у Србији.


а) Авала
б) Златибор
в) Копаоник
г) Фрушка гора
д) Гоч

Национални паркови у Србији

Кликни на слику за већи приказ

__________________________________________________________________________________

74. и 75. питање

Уџбеник за осми разред, од 10. до 12. стране

Уџбеник за осми разред, од 43. до 51. стране

74. Написане су четири реченице/тврдње. Ако је реченица/тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи Н.


1. Северна граница Србије протеже се преко сремске равнице.        Т     Н
2. Река дрина је природна граница између Србије и Хрватске.           Т     Н
3. Стара планина је природна граница између Србије и Бугарске.     Т     Н
4. Река Дунав је природна граница између Србије и Румуније.           Т     Н


75. Написане су четири реченице/тврдње. Ако је реченица/тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи Н.


1. Језеро Палић се налази у Војводини                                           Т     Н
2. Река Тиса је природна граница између Баната и Бачке.            Т     Н
3. Власинско језеро се налази у западној Србији.                          Т     Н
4. Река Ибар припада Егејском сливу.                                              Т     Н

Линк: http://sr.wikipedia.org/sr/Географија_Србије

73. питање

Уџбеник за осми разред, од 19. до 21. стране

73. У левој колони наведени су градови, а у десној колони регије у којима се они налазе.


Упиши одговарајући број на празне црте.
1. Крагујевац                     3 а) Срем
2. Шабац                             1 б) Шумадија
3. Шид                                 2 в) Мачва
4. Чачак                              5 г) Јужно Поморавље
5. Врање

Линк: http://sr.wikipedia.org/sr/Географски_региони_Србије

Страница са географским регионима Србије.

71. и 72. питање

Уџбеник за шести разред, од 38. до 40. стране

71. Како се назива наука која проучава кретање и структуру становништва?

Одговор: Демографија.


72. Допуни реченицу.
Разлика између морталитета и наталитета назива се природни прираштај.

70. питање

Уџбеник за пети разред, 7. страна

Уџбеник за шести разред, 6. страна

70. У левој колони наведене су Земљине сфере, а у десној колони њихове основне одлике.

Упиши одговарајући број на празне црте.

1. биосфера                        2 а) ваздушни омотач Земље
2. атмосфера                      4 б) стеновити омотач Земље
3. хидросфера                    3 в) водени омотач Земље
4. литосфера

Атмосфера - ваздушни омотач

Хидросфера - водени омотач

Литосфера - стеновити омотач

Биосфера - сав живи свет на Земљи

67. 68. и 69. питање

Књига за пети разред, од 47. до 54. стране

             (Земљина кретања)
67. Заокружи слово испред тачног одговора.

Земљина револуција је:

а) кретање Земље око своје осе
б) кретање Земље око екватора
в) кретање Земље око Месеца
г) кретање Земље око Сунца


Земљина револуција:


Револуција Земље траје 365 дана и 6 часова. То је период током којег Земља направи пун круг око Сунца, а тај период се зове година.


Година има 365 или 366 дана.


366 дана има свака четврта (преступна) година, а то се дешава јер на крају сваке године од 365 дана остане 6 нераспоређених часова. Кад се на крају сваке четврте године нагомила по 6 "нераспоређених" часова, добије се укупно 24 часа (24 часа = 1 дан). Тај један дан се додаје месецу фебруару, који сваке четврте (преступне) године има 29 дана.

___________________________________________________________________________


68. Пролеће на јужној Земљиној полулопти почиње:

а) 21. марта

б) 21. јуна

в) 22. децембра

г) 23. септембра


Почетак годишњих доба на северној полулопти:

У умереној клими каква влада у Србији, календарска подела је на четири годишња доба:
21. март - пролеће (март, април, мај), односно 21.03. до 22.06.

22. јун - лето (јун, јул, август), односно 22.06. до 23.09.

23. септембар - јесен (септембар, октобар, новембар), односно 23.09. до 22.12. и

22. децембар - зима (децембар, јануар, фебруар), односно 22.12. до 21.03.


На јужној полулопти је све супротно.

21. март - јесен

22. јун - зима

23. септембар - пролеће

22. децембар - лето

____________________________________________________

69. Допуни реченицу.
Смена обданице и ноћи последица је Земљине ротације.

Поред смене обданице и ноћи, последица ротације је и спљоштеност Земље на половима и испупченоста на екватору.


Последице револуције су неједнако трајање обданице и ноћи, као и смена годишњих доба.


Линкови:


На овој анимацији приказане су ротација и револуција. Пажљиво посматрајте промене положаја Земље у односу на Сунце у току године, док се креће по еклиптици.
Еклиптика је Земљина путања око Сунца.

http://www.mathsisfun.com/earth-orbit.html
____________________________________________________  
На овом сајту можете сами симулирати кретање Земље око Сунца уз помоћ црвене скале која се налази на дну екрана, код назива месеци у години.

1. Кад сунчеви зраци падају под правим углом на северни повратник (22. јуна) тад на северној полулопти почиње лето.

2. Кад сунчеви зраци падају под правим углом на јужни повратник (22. децембра) тад на јужној полулопти почиње лето.

3 Два пута годишње, 21. марта и 23. септембра, сунчеви зраци падају под правим углом на екватор. То су пролећна и јесења равнодневица, тад на северној и јужној полулопти почињу пролеће и јесен, зависно од датума.

http://astro.unl.edu/naap/motion1/animations/seasons_ecliptic.swf
_____________________________________________________________________________________
 Земљина кретања-линк:http://www.oslobodioci.com/v2/index.php/typography/nastavni-materijal/geografija/172-oblik-zemlje-i-njena-kretanja

65. и 66. питање

Књига за пети разред, 40. и 41. страна
65. На линији поред картографских знакова напиши шта они означавају.

Одговор:

  Рудник

              Језеро

          Пећина

                  Приказ још неких картографских знакова 

                      (кликни на слику за већи приказ) _______________________________________________________
66. Допуни реченицу.

 На физичко-географским картама зеленом бојом приказане су равнице, а нијансама браон боје  приказане су планине.

                     Представљање рељефа методом боја

64. питање

Уџбеник за пети разред, од 22. до 25. стране

Уџбеник за седми разред, од 6. до 8. стране

64. Погледај карту света и одговори на питања.

1. Како се назива континент који је на карти означен црвеном бојом?

Одговор: Јужна Америка.

2. Како се назива континент који је источно од њега, а њему је најближи?

Одговор: Африка.

Сматра се да је пре око 200 милиона година постојао само један континент, назван је Пангеа. Распадом овог континента настали су сви остали континенти.
Данас их има 7: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Европа, Аустралија и Океанија и Антарктик.

Линк: http://sr.wikipedia.org/sr/Пангеа

62. и 63. питање

Уџбеник за пети разред, од 42. до 45. стране.

62. Који инструмент користимо за одређивање страна света?


Одговор: Компас или бусола.

Компас или бусола је навигациони инструмент за оријентацију, односно проналажење праваца на Земљи. Састоји се од магнетске игле која се слободно креће, ротира око осе, и усмерава према магнетском пољу Земље. Ово је изузетно корисно при навигацији. На компасу су обележена четири основна места која означавају Земљине стране света: север, југ, исток и запад.

___________________________________________________________________________________

63. У природи можемо да се оријентишемо и помоћу годова на пању. На којој страни света су годови ближи један другоме?

Одговор: На северној страни.

Годови нам показују годишњи прираст дрвета у дебљину. На северној страни дрво расте спорије због мање количине топлоте, па су ту годови тањи и гушћи, односно, ближи су један другом.

На следећем линку можете наћи још информација о оријентацији у простору: 

http://www.ciklonaut.com/Kakovako/Survival/Nesin_prirucnik/5_Orijentacija.htm